Све вести
Фото из чланка: Ал Јазеера БалкансVučić gubi dominaciju u medijima: Raspada li se sistem koji mu je godinama čuvao vlast
Новије у овој причи: Грађани положили цвеће и запалили свеће на комеморацији, одржана шеснаестоминутна шутња 2. нов, 11:33
Преглед вести
Заједнички текст
Реченице које преноси бар 5 од 8 медија.
„Ово су први кораци ка, надамо се, оздрављењу РТС-а. „Предстоји нам рад на програмским садржајима, а све у јавном интересу.
Студентска листа промтно је осудила упаде и позвала на суздржавање од реваншизма, истодобно тражећи одговорност за јавну ријеч, вишегодишње кршење професионалних кодекса, укључујући и казнену одговорност за распиривање мржње према политичким неистомишљеницима и опонентима. Било би преурањено закључити да се Вучићева медијска мрежа већ распада.
Једна исприка не мијења сустав, а изборни пораз не брише власничке, финанцијске и политичке везе које су дуже од десетљећа одређивале програме великог броја медија", констатира Мартиноли. Хоће ли власници и уредници ових медија остати одани човеку који више нема извесност институционалне моћи?
Констатирајући да су Вучићу и послије пораза медији итекако потребни да "остане присутан, задржи присташе, понуди своју верзију догађаја и сачува простор за политички повратак", Мартиноли каже како му за то "није неопходно да контролира све телевизије" и да је "довољно да у дијелу медијског простора његово тумачење и даље буде једино које се озбиљно рачуна". Ана Мартиноли сугерира како је сада важније колико медија ће и даље прихватати Вучићеву процјену "што заслужује пажњу грађана, а што би требало бити у функцији јавног интереса" и да ће однос нове власти према том насљеђу, као и реагирања унутар редакција, "рећи много тога о Србији послије избора".
Цео упоредни текст116 реченица у више медија, 122 само у једном
Текст из 8 чланака. Ниједну реченицу не преносе сви, у 17 се разликују.
Још 44 реченице које преноси само по један медиј
Последњих дана у Србији одлуке се доносе вртоглавом брзином, а поједине и у глуво доба ноћи.
Неколико дана после тријумфа Студентске листе над Српском напредном странком (СНС) на изборима 25. октобра, Народна банка Србије (НБС) одузела је дозволу за рад Алта банци, у власништву бизнисмена Давора Мацура, блиског СНС-у.
НБС је контролом утврдила да се финансијско стање банке знатно погоршало и да би могло додатно да се закомпликује, саопштили су два и по сата после поноћи 31. октобра.
„Томе је претходила контрола, а одузима се рад како се не би угрозили интереси корисника", објашњава се у саопштењу НБС-а.
Шта је тачно утврђено и у ком временском периоду је вршена контрола из НБС-а нису одговорили, али су за ББЦ рекли да ће у наредним данима обратити јавности.
Многи руски држављани, који су се доселили у Србију од почетка рата у Украјини 2022. имали су рачуне о овој банци пошто је одржавала платни промет с Русијом у тренутку када су друге банке у Србији почеле да га обустављају и ограничавању.
Алта банка је сарађивала и са државним предузећем Електропривреде (ЕПС) који је по њеном гашењу обавестио потрошаче да се рачун за уплату струје у Беоргаду мења.
ЕПС ће детаљније информације саопштити званично ускоро, каже кратко Душко Живковић, директор предузећа, у телефонском разговору за ББЦ на српском.
Како је дозвољено да се рачун за комуналије државне фирме плаћа преко рачуна приватне банке из НБС-а нису одговорили.
Гашењем Алта банке банкарски систем Србије није угрожен јер је њено учешће у пословању било три одсто, објашњава Горан Радосављевић, економиста.
„Могуће је да је заустављено на време, технички је добро урађено, а да ли је на време, то је друго питање.
„Кључно питање је шта су узроци гашења.
Не знамо када је почело пропадање и колико траје", додаје у разговору за ББЦ на српском.
Четворо вицегувернера Народне банке Србије (НБС) позвало је Јавно тужилаштво да утврди све чињенице о одузимању дозволе за рад Алта банци у Београду, као и евентуалну кривичну одговорност НБС-а.
Тврде да су тек на хитној ванредној седници Извршног одбора у петак 30. октобра увече, упознати са стварним стањем у Алта банци, које је драстично одступало од извештаја банке достављено НБС-у, преноси агенција Бета.
Шта ће бити са депозитом корисника Алта банке?
Неколико сати пошто је НБС издао саопштење, у Новом Саду су 31. октобра уснимљени редови кориника Алта банке и ти видеи се деле на друштвеним мрежама.
„Викенд је, а тада генерално нема платног промета у пословној сфери и мало је времена да се људи усмере на друге банке и плате рачуне", објашњава економиста Радосављевић.
„Депозити корисника су осигурани до 50.000 евра, а све преко тога ће зависити од самог стања банке што ми за сада не знамо", додаје.
Све услуге су у складу са инструкцијама централне банке обустављене, а исплате осигураних депозита почеће 2. новембра (понедељак), кажу из Алта банке у писаном одговору за ББЦ на српском.
Штедише ће благовремено бити обавештене у којим банкама ће моћи да подигну депозите, док ће се измиривање дуговања према банци наставити и пошто се покрене стечајни поступак, кажу из НБС-а.
Све кредите ће вероватно преузети, односно откупити нека друга банка, указује професор Радосављевић.
Подсећа да је у Србији било сличних ситуација 2011. када су затворене Агробанка, Развојна банка Војводине и Природна банка Београд, подсећа економиста Радосављевић.
„НБС која је контролом увидела да су све те банке финансијски слабе, одузета је лиценца и отишло се у стечај, а неки процеси и даље трају.
„Током кризе у Грчкој пропало је на десетине банака, али разлози су били другачији", додаје.
Ко је Давор Мацура, власник Алта банке?
Давор Мацура, власник Алта банке, упловио је у пословне воде 2008. године, отворивши мењачницу Алта у општини Земун, а касније је постао и председник Удружења мењача Србије.
Оснивач је и председник Алта групе, а у априлу 2026. лист Блиц га је прогласио 15. најмоћнијим човеком у Србији.
Алта банку направио је 2019. купивши Јубмес банку, некадашњу југословенску банку, чији је директор својевремено био Иван Стамболић, блиски сарадник Слободана Милошевића, а потом и политички ривал.
Укупни нето пословни приходи (када се одбију порези и дохотци) Алта банке 2020. годину дана пре него што ће Мацура преузети били су мањи од шест милиона евра, писао је Радар.
Четири године касније, пословни приходи повећани су на 42,7 милиона евра.
ЕПС је у новембру 2023. ангажовало Алта пеј као посредника за електронско плаћање рачуна за струју преко и за апликацију „Увид у рачун“.
'Алта групе' је у међувремену преузела и малопродајне трговинске ланце попут Идее, Роде, Меркатора, а недавно су купили банку и осигуравајућу кућу у суседној Северној Македонији.
Мацура је преко фирме 'Даница Парк' сарађивао и са Николом Петровићем, кумом Александра Вучића, доскорашњим председником Србије, Миланом Радоичићем, контроверзним бизнисменом са севера Косова и супругом Звонка Веселиновића, који са Радоичићем послује на Косову, известио је истраживачки портал Бирн.
Иако га медији описују као бизнисмена блиског СНС-у, нема јавних и званичних потврда је њен члан.
Зграда Алта банке је до Фонда за пензијско-инвалидско осигурање (ПИО фонд) где је 30. октобра ушла Криминалистичка полиција по налогу Првог основног тужилаштва.
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.
Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]
- 'Промене почињу одмах', поручује Студентска листа; Вучић их оптужује за 'терор'
ВУЧИЋ ОПТУЖИО СТУДЕНТЕ ЗА ДОГОВОР С КРИМИНАЛНИМ КЛАНОВИМА: "Бившег предсједника да хапсите?"
- Полиција у Министарству грађевинарства и ПИО фонду: Испитује се наводно 'сецкање доказа'
- Наређење Загорке Доловац тужиоцима: 'Одмах спречите уништавање списа у државним институцијама'
- Резултати избора 2026: Апсолутна већина Студентске листе у Скупштини Србије
РТС и РТВ: Смене и оставке, Студентска листа 'не прихвата извињење'
Још 4 реченице, само BBC na srpskom
Радио-телевизија Србије (РТС), национални Јавни сервис који плаћају сви грађани Србије, у данима после избора, претрпела је значајне промене.
После оставке Мање Грчић на месту директорке РТС-а и смењивања досадашње главне уреднице Информативног програма Бојане Млађеновић, потом су смењени и сви који су били задужени за уређивање најзначајнијих информативних емисија.
Оставку је поднео и генерални директор Радио-телевизије Војводине (РТВ) Горан Караџић, следећи раније потезе Ненада Ћаћића, досадашњег главног и одговорног уредника и вршитељке дужности директорке Првог програма радија РТВ-а Верице Батић, објављено је на сајту ове медијске куће.
Промене у РТС-у директна су последица победе Студентске листе на парламентарним изборима и краја дугогодишње владавине Александра Вучића и Српске напредне странке.
ПРВИ постизборни тједан у Србији прате бројне напетости, а једно од кључних питања је и будући однос медија на којима је носитељ поражене изборне листе и донедавни србијански предсједник Александар Вучић градио своју дугогодишњу владавину.
У Дневнику, централној информативној емисији РТС-а, 29. октобра увече, прочитана је изјава новог уредништва Информативног програма, као „прва мера извињења", како је рекао водитељ.
Студентски покрет затражио је овај тједан бржу транзицију власти и оставке челника у полицији, обавјештајним службама, правосуђу, прорежимским медијима те хитан попис затеченог стања и спрјечавање уништавања документације у јавним институцијама и подузећима, што Вучић назива "револуционарним терором".
Још 4 реченице, само Al Jazeera Balkans
лист оф 4 итемс- лист 1 оф 4Даниел Серwер: Вучић би се могао вратити прије него што мислимо
- лист 2 оф 4Од пада надстрешнице до изборног преокрета: Двије године борбе за одговорност и правду у Србији
- лист 3 оф 4Избори у Србији: Гласање ће се поновити на 53 бирачка мјеста
- лист 4 оф 4Србија: Четири кључна корака до формирања новог парламента и владе
Прве промјене постале су очите на јавним сервисима – услиједио је вал оставки и смјена у управи и уредништву Радио-телевизије Војводине (РТВ) и Радио-телевизије Србије (РТС), уз исприке гледатељима "за све изостављено у претходном раздобљу".
„Ово су први кораци ка, надамо се, оздрављењу РТС-а.
"Ово су први кораци к, надамо се, оздрављењу РТС-а...
„Предстоји нам рад на програмским садржајима, а све у јавном интересу.
Још 27 реченица, само BBC na srpskom
Желимо да вратимо ваше поверење”, поручио је водитељ после читања вести о смењивању одговорних у информативним емисијама.
Из Студентског покрета су поручили да не прихватају извињење, него „само оставке”.
Током антивладиних протеста изазваних падом надстрешнице Железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024. године, када је погинуло 16 људи, а једна жена тешко повређена, демонстранти су организовали неколико скупова испред РТС-а у центру Београда, а током априла 2025. две недеље су блокирали зграде Јавног сервиса.
Студенти и опозициони демонстранти били су незадовољни извештавањем РТС-а како о њиховим протестима, тако и уопште о политичким и друштвеним превирањима у земљи, сматрајући да су на страни власти.
Блокада је прекинута када је расписан конкурс скупштинског Одбора за културу и информисање за избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).
Погледајте видео: 'Доста је лажи' - студентска блокада РТС-а (април 2025.)
Ко је све смењен у РТС-у?
Вршилац дужности главног уредника Информативног прогама Боривоје Ускоковић сменио је са дужности уреднике редакција: Дописништва Весну Шиљеговић, Региона Николину Ракић, емисије ,Ока’ Горислава Папића, сајта Зорана Станојевића и Дијаспоре Сузану Гвозденовић.
Смењени су и уредници главне централне информативне емисије Дневника у 19:30: Милица Недић, Душан Убовић и Ружа Јеремић Турудић, објављено је на сајту РТС-а.
После оставке Мање Грчић, објављено је да ће директор бити Дејан Јовановић, њен досадашњи заменик, који има статус вршиоца дужности.
Уместо Бојане Млађеновић, за вршиоца дужности Информативног програма именован је Боривоје Ускоковић, дугогодишњи уредника Дневника.
„Свесна сам да се у делу јавности мој останак на функцији привремено доживљава као препрека променама.
„Не желим да моја намера да обезбедим уредну примопредају, буде разлог за даље неповерење, напетости или поделе... и зато сам одлучила да поднесем оставку", написала је Мања Грчић у писму прочитано у Дневнику РТС-а.
Додала је да верује да РТС „мора да остане стабилна, професионална институција без обзира ко је на њеном челу и ко је на власти".
Грчић је поднела оставку дан пошто је Студентска листа тражила „деблокаду, департизацију и ослобађање РТС-а од политичких утицаја“.
Како је изгледало прво гостовање представника Студентске листе у Дневнику?
У централној информативној емисији РТС-а први пут је 28. октобра гостовао неко од представника Студентске листе, затраживши од Јавног сервиса да убудуће заиста буде у служби грађана.
Немања Каровић, кандидат за посланика Студентске листе и доцент на Учитељском факултету, критиковао је досадашњи однос РТС-а према студентском покрету и извештавање у протекле готово две године.
Подсетио је на погрдне називе којима су новинари на РТС-у називани студенти током две године.
Наводећи више примера „флагрантних неистина" изречених у програму јавних сервиса, додао је да је упоредо РТС „показивао сервилан однос према режиму СНС-а, који није био сараднички, него саучеснички".
Последица је била, рекао је Каровић, „кривљење реалне слике ствари и континуирано и систематично обмањивање гледалаца, супротно од онога што је улога и законска обавеза РТС-а".
Указао је да је Дневник претходног дана „12 минута посветио студентском покрету, колико није добио за претходних 45 дана".
„Студентски покрет не жели да наметне руководство, контролу и доминацију над РТС-ом, већ да се врати у оквире закона, да поступа по процедурама и да ради у корист грађана, невезано за то ко је на власти.
„Рачунамо на људе у РТС-у који су професионални и поштени који ће омогућити да се врати у законске оквире", закључио је Каровић.
Тврди да постоје озбиљне индиције да је одлазећа власт покушала да из Поштанске штедионице изнесе око милијарду динара и да је то спречено.
„То је могло да угрози финансијски систем и ликвидност банке и доведе до поремећаја у редовној исплати плата и пензија", рекао је.
Из Поштанске штедионице демантовали су његове тврдње.
У недељу увече Александар Вучић је признао изборни пораз.
У понедељак су се појавили први знаци да се, поред политичких односа снага, мења и начин на који медији говоре о власти, али и начин на који говоре о сопственој улози у њеном одржавању.
Каровић је поменуо и медије у власништву Телекома, које та компанија, како тврди, покушава да угаси због „истраживачког рада" и да Студентска листа захтева оставку директора.
ББЦ није могао да потврди ниједну од две изнете тврдње.
На Радио-телевизији Војводине, после оставке једног од руководилаца информативног програма, гледаоцима је упућено извињење због година једностраног извештавања и прећуткивања важних питања.
Истовремено, пред редакцијама Информера и Пинка окупили су се грађани, а упад у просторије Информера отворио је питања безбедности новинара, одговорности медија и граница протеста.
Желимо вратити ваше повјерење", поручио је нови уреднички колегиј информативе РТС-а у приопћењу прочитаном у ударном вечерњем дневнику у четвртак.
Претходно су оставке поднијели главни уредник и дио уредништва у РТВ-у, услиједила је и оставка директорице РТС-а, те смјене уреднице информативног програма и унутар појединих редакција на чији су рад и политичку пристарност према Вучићу и СНС-у годинама указивали цивилно друштво, опорба и студентски покрет.
Тијеком скоро двогодишњих просвједа студентски покрет скоро да није био објективно видљив у програмима РТС-а, РТВ-а, али и бројних провладних кабелских и телевизија с националним опсегом.
У петак је оставку поднио и директор РТВ-а Горан Караџић, а Жељко Митровић, власник комерцијалне ТВ Пинк, која има медијску мрежу и у регији, најавио је отказе за око тисућу дјелатника.
Није сигурно распада ли се Вучићева мрежа
Управо су медији били једна од окосница Вучићеве владавине, а након побједе Студентске листе пред редакцијама Информера и Пинка окупиле су се скупине незадовољника.
Програм ТВ Информер, пропагандистички наклоњене Вучићу и СНС-у, накратко је прекинут упадом масе у студио.
Текст се наставља испод огласа
Студентска листа промтно је осудила упаде и позвала на суздржавање од реваншизма, истодобно тражећи одговорност за јавну ријеч, вишегодишње кршење професионалних кодекса, укључујући и казнену одговорност за распиривање мржње према политичким неистомишљеницима и опонентима.
Ови догађаји показују да су медији, који су обликовали слику власти, сада и сами постали тема јавне расправе.
Теоретичарка медија и професорица на Факултету драмских умјетности (ФДУ) Ана Мартиноли у ауторском тексту за тједник Радар отворила је питање што ће се догадити с политичарем чија је моћ почивала на медијској доминацији када му телевизије престану потицати средишње мјесто у јавном животу.
Хоће ли му остати одани?
Било би преурањено закључити да се Вучићева медијска мрежа већ распада.
Једна исприка не мијења сустав, а изборни пораз не брише власничке, финанцијске и политичке везе које су дуже од десетљећа одређивале програме великог броја медија", констатира Мартиноли.
Однос нове власти према том наслеђу, као и реакције самих редакција, рећи ће много тога о Србији после избора.
Шта ће се догодити са телевизијама у којима је Вучић био централна политичка фигура, врховни тумач догађаја, онај који је наметао не само теме, већ и начин разговора о њима?
Хоће ли власници и уредници ових медија остати одани човеку који више нема извесност институционалне моћи?
Хоће ли покушати да се прилагоде новим околностима, представе се као професионално независни или наставити да функционишу као медијска мрежа сада највећег опозиционог политичког блока?
Вучићу су и после пораза потребни медији: да остане присутан, задржи присталице, понуди своју верзију догађаја и сачува простор за политички повратак.
За то му није неопходно да контролише све телевизије.
Вучићу засад најоданије медијско упориште остају ТВ Информер и истоимени таблоид који га, послије отворене и навијачке подршке у кампањи, и даље називају "предсједником", али и "лидером опорбе".
Констатирајући да су Вучићу и послије пораза медији итекако потребни да "остане присутан, задржи присташе, понуди своју верзију догађаја и сачува простор за политички повратак", Мартиноли каже како му за то "није неопходно да контролира све телевизије" и да је "довољно да у дијелу медијског простора његово тумачење и даље буде једино које се озбиљно рачуна".
Истовремено, шта ће се догодити са самим Вучићем када (или ако) једног дана установи да више није довољно да се појави пред камерама да би његова изјава аутоматски постала главна вест?
Власт може да се изгуби за једну ноћ.
О њеној будућности неће одлучивати само изборни резултат већ и власници, уредници, новинари, регулаторна тела и публика.
Када се верност више не подразумева
Сменом власти мењају се и рачунице оних који су каријере и послове градили на блискости са њом.
То се нарочито јасно види у медијима, где су се идеолошка блискост, економски интерес и зависност од политичких центара моћи годинама преплитали.
Мотиви различитих медија су варирали, али је резултат њиховог рада био исти – стварање безрезервне подршке Вучићевој политици, доминантно позитивно представљање његових одлука и систематско оспоравање, па и отворено нападање, клеветање и таргетирање његових противника.
Изборни пораз неће аутоматски уклонити почетне мотиве медија, али су сада промењене околности у којима они делују.
Пред медијским власником који је био у повлашћеном положају појавиће се питање одрживости његовог пословног модела.
Пред уредником који је професионални „ауторитет“ градио на политичкој лојалности отвориће се питање сопствене будућности.
Новинару који је пристајао на притиске или аутоцензуру можда се први пут указује простор да ради другачије.
Неки ће желети да сачувају постојеће односе, други ће покушати да се прилагоде, а трећи ће можда искористити промену околности да се врате у оквире професионалних стандарда које раније нису могли или нису желели да примењују.
Неће, наравно, сви реаговати исто, а разлике у њиховим одлукама ће показати ко је заиста спреман да мења досадашњу праксу.
Политичка наклоност се ретко прекида великим јавним гестовима и радикалним тренутним обртима.
Много чешће она слаби постепено, кроз низ скоро неприметних уредничких одлука.
Телевизија не мора да почне да критикује Вучића да би престала да функционише као „његова“ телевизија.
Довољно је да му се говор више не преноси у целости, да се његова изјава проверава, а не само понавља, да се наслов не изводи из његове процене догађаја, већ из самог догађаја.
Довољно је да вест о Вучићевој реакцији престане да буде важнија од вести на коју реагује.
Промена је наизглед мала, али суштинска.
Она означава тренутак у којем уређивачке одлуке поново постају посао новинара, а не потреба и могућност политичара да одређује шта ће бити вест, колико ће бити важна и како ће бити представљена.
Зато није пресудно само колико ће телевизија и даље подржавати Вучића.
Ана Мартиноли сугерира како је сада важније колико медија ће и даље прихватати Вучићеву процјену "што заслужује пажњу грађана, а што би требало бити у функцији јавног интереса" и да ће однос нове власти према том насљеђу, као и реагирања унутар редакција, "рећи много тога о Србији послије избора".
Део медија остаће уз Вучића.
Други ће мењати тон, неки можда и политичке савезнике.
Тек тада ће се јасније видети колико је уређивачка политика била ствар професионалног избора, а колико зависила од тога ко располаже влашћу.
Зато је важније питање од броја Вучићевих будућих телевизијских наступа следеће: хоће ли промена власти донети другачија правила рада медија или само другачијег човека којем ће се ти медији прилагођавати
Деценијама теорија медија говори о способности медијских организација да одређују „дневни ред“ јавне расправе, да намећу теме о којима ће се говорити и мислити.
У Србији је током Вучићеве владавине тај однос углавном био обрнут: политички центар моћи одређивао је теме, њихову важност и пожељни начин тумачења, док су сервилни, најбројнији и највећи медији такав дневни ред само репродуковали и појачавали.
Вучић зато чак и не мора да остане без публике.
За њега би много озбиљнији губитак био када би престао да одређује ритам политичког живота и теме којима се бави читаво друштво.
Чији су заправо медији?
Један од разлога због којих је преурањено говорити о брзом нестанку Вучићевог медијског утицаја јесте чињеница да политичка смена не подразумева аутоматску промену медијског власништва.
У извештају Реутерсовог института за новинарство за 2026. годину наводи се да су у српском медијском систему све националне комерцијалне телевизије у власништву компанија повезаних са политичким елитама, док је државни Телеком истовремено постао велики власник телевизијских канала, дистрибутер садржаја и један од значајних оглашивача.
Таква структура није настала преко ноћи и неће нестати променом парламентарне већине.
Зато ће у наредном периоду бити неопходно пратити токове новца, дистрибуцију канала и конкретне уредничке одлуке.
Промена тона у студију може бити занимљива тривија за друштвене мреже, али сама по себи ништа не говори о промени система.
Вучићу су и после пораза потребни медији: да остане присутан, задржи присталице, понуди своју верзију догађаја и сачува простор за политички повратак.
За то му није неопходно да контролише све телевизије.
Довољно је да у делу медијског простора његово тумачење и даље буде једино које се озбиљно рачуна.
Власништво и политичка верност, притом, нису исто.
Приватна телевизија може остати политички блиска Вучићу и након што он изгуби власт, а јавни сервис може наставити да буде зависан од политичких центара моћи чак и када се промени влада.
Исто тако, медиј који је подржавао власт може променити уређивачку политику без промене власника, али таква промена није обавезно доказ да је тај медиј постао независан.
Управо ту се отвара и питање које би могло да обележи наредну фазу друштвено-политичког живота у Србији: може ли Вучић, након што је изгубио власт, задржати довољно снажну медијску мрежу да преко ње и даље обликује добар део јавног живота?
У извештају Реутерсовог института за новинарство за 2026. годину наводи се да су у српском медијском систему све националне комерцијалне телевизије у власништву компанија повезаних са политичким елитама, док је државни Телеком истовремено постао велики власник телевизијских канала, дистрибутер садржаја и један од значајних оглашивача
Такав сценарио није немогућ, а ни нелогичан.
Политичка организација која је освојила готово 40 одсто гласова има бројно бирачко тело, политичку инфраструктуру и друштвени утицај који неће нестати са променом владе.
Медији који наставе да јој буду блиски могли би да постану важан инструмент одржавања политичког идентитета, мобилизације присталица и оспоравања потеза нове власти.
Међутим, ако политичка блискост медија настави да се претвара у систематско прикривање чињеница, дискредитовање неистомишљеника или замену новинарског рада политичком пропагандом – што смо гледали протеклих година – тада се одговорност за заштиту јавног интереса мора моментално наћи пред регулаторним и другим надлежним телима.
Њихов задатак неће бити да процењују политичку подобност медија, већ да доследно примењују закон, утврђују конкретне повреде професионалних и законских обавеза и изричу мере када за то постоје услови.
Баш је одсуство такве институционалне реакције омогућавало да се политичка пропаганда представља као редовно информисање.
Кад грађанин Вучић престане да буде главна вест
Током година Вучићеве власти у Србији је нормализована идеја да ниједан важан догађај није потпун док га он не објасни, не растумачи, не додели му вредност, позитивну или негативну.
Економске одлуке, међународни односи, друштвени сукоби, инфраструктурни пројекти, избори, протести, па чак и догађаји који нису непосредно повезани са политиком, често су добијали додатни медијски живот кроз реакцију бившег председника.
Чак су и најаве његових обраћања биле медијски догађаји.
Јавност је унапред припремана за оно што ће он рећи, затим би уследио сам наступ, а потом дани у којима би други политичари, новинари и коментатори расправљали о изговореном.
Један говор производио је велики број нових садржаја, а политички „дневни ред“ формирао се око његових порука.
После изборног пораза то више неће или не мора бити правило.
Вучић и даље може да организује конференције, даје интервјуе, објављује видео-поруке онлајн, говори о политичким противницима и коментарише потезе нове власти.
И даље ће постојати велики број грађана заинтересованих за његове ставове.
Али, више нема разлога да се његово мишљење о сваком догађају подразумева као догађај за себе.
За јавност то може бити готово неприметна промена, али за политичара чија је медијска стратегија почивала на сталној присутности, она представља фундаменталну промену положаја јер његов политички утицај није зависио само од тога колико често је говорио, већ и од тога какав статус је његов говор имао у јавном простору.
У Србији је нормализована идеја да ниједан важан догађај није потпун док га Вучић не објасни, не растумачи, не додели му вредност, позитивну или негативну.
Економске одлуке, међународни односи, друштвени сукоби, инфраструктурни пројекти, избори, протести, па чак и догађаји који нису непосредно повезани са политиком, често су добијали додатни медијски живот кроз реакцију бившег председника.
Изјаве председника имају непосредну институционалну релевантност, али коментари опозиционог лидера су само једна од бројних интерпретација у јавном простору.
То не значи да би Вучићеве изјаве требало медијски игнорисати, на крају крајева, то је политичар иза којег стоји велики број бирача и као такав има легитимно место у јавној расправи.
Али, огромна је разлика између права да се твоја изјава чује и привилегије (неки би рекли – медијске злоупотребе) да сви морају да те слушају, у свако доба дана и о свакој теми у друштву.
Вучићев будући медијски положај зависиће од те разлике.
Уколико бар делимично сачува мрежу политички блиских телевизија, таблоида и дигиталних платформи, моћи ће да настави да производи сопствену стварност и да одржава директан однос са присталицама.
Ипак, изван тог медијског круга могао би да се суочи са новим правилима: са новинарима који постављају питања на која неће моћи да одговори дугим монологом, са уредницима који неће прекидати програм због његовог обраћања и са јавношћу чију пажњу неће моћи да преплављује и захтева, позивајући се на ауторитет функције.
После много година могао би да се нађе у ситуацији да за пажњу публике мора да се избори, уместо да му она унапред буде обезбеђена.
Између ослобађања и преузимања медија
Питање будућности Вучићевог медијског утицаја неодвојиво је од питања шта ће нова власт урадити са постојећим медијским системом.
Студентска листа већ је затражила промене у руководству РТС-а и ослобађање јавног сервиса од политичких утицаја, а као један од приоритета најавила је и промене у регулаторном оквиру.
У том процесу постојаће очекивања јавности да се преиспитају претходне уређивачке одлуке, неправилности у финансирању и политички утицаји на медије.
Начин на који се те промене буду спроводиле биће један од важних тестова нове власти.
Искуства политичких транзиција показују да је много лакше променити људе на челу медијских институција него правила по којима те институције функционишу.
Уколико се претходна политичка контрола само замени новом, медијски систем неће постати независан.
Промениће се само политичка адреса којој ће медији бити лојални.
Захтеви за професионалном одговорношћу и отклањањем политичког утицаја требало би да се ослоне на бројне повреде закона, етичких стандарда, права запослених или правила јавног финансирања, које би се санкционисале кроз одговарајуће поступке, док се уређивачка независност не може успостављати притисцима, претњама или упадима у редакције.
У супротном, Вучић би могао да добије још један комуникациони ресурс – прилику да сваку меру према медијима који су му блиски представи као политички прогон, без обзира на њену стварну правну основу.
Ако се то догоди, биће теже разликовати оправдане захтеве за одговорношћу од политичког обрачуна са неподобним редакцијама.
Нова власт ће зато свој однос према медијима морати да покаже на делу.
Не тиме кога ће телевизије убудуће подржавати, већ тиме да ли ће уредници моћи да раде без политичке принуде, па и онда када критикују оне који су победили на изборима.
Живот после главне улоге
Коначно, можда се највећа промена у Вучићевом политичком животу неће догодити оног дана када буде формирана нова влада, нити када на кључне државне функције буду именовани нови људи, већ када се у друштву догоди нешто важно, а нико не буде имао потребу да сазна шта он о томе мисли.
Такав тренутак не би значио да је нестао његов политички утицај, нити да је његова странка изгубила могућност да поново освоји власт, али би био симптом оздрављења садашњег јавног и медијског живота у ком је сваки догађај морао проћи кроз његову интерпретацију да би добио коначно политичко значење.
Управо ће медији одлучивати о томе колико ће се брзо и у којој мери та промена десити.
У процесу промене руководства у РТС-у постојаће очекивања јавности да се преиспитају претходне уређивачке одлуке, неправилности у финансирању и политички утицаји на медије.
Начин на који се те промене буду спроводиле биће један од важних тестова нове власти.
Део медија остаће уз Вучића.
Други ће мењати тон, неки можда и политичке савезнике.
Тек тада ће се јасније видети колико је уређивачка политика била ствар професионалног избора, а колико зависила од тога ко располаже влашћу.
Зато је важније питање од броја Вучићевих будућих телевизијских наступа следеће: хоће ли промена власти донети другачија правила рада медија или само другачијег човека којем ће се ти медији прилагођавати?
Досадашње власти у Србији тешко су одустајале од утицаја на јавни сервис и комерцијалне емитере.
Студентски покрет је у двогодишњем организовању и комуникацији са грађанима показао спремност да одступи од устаљених политичких образаца.
Однос према медијима биће захтеван испит, нарочито када критике буду упућене њему.
Зато права промена неће бити у томе да нова власт заузме медијски простор који је Вучић користио, већ да прихвати и афирмише идеју да тај простор не припада ниједној власти.
Још 34 реченице које преноси само по један медиј
Првог дана после парламентарних избора 25. октобра, Дневник Радио-телевизије Војводина у 17 сати почео је читањем извињења гледаоцима због „једностраног извештавања".
Исте вечери група демонстраната ушла је у провладину приватну телевизију Информер у Београду, да би се потом окупили испред зграде приватне телевизије Пинка, чији је власник Жељко Митровић, близак разним претходним властима.
Србија се стрмоглавила на листи слободе медија за чак 44 места од 2013. године и спада у групу земаља где је „тешка ситуација“, наводе Репортери без граница.
Према Индексу слободе медија, Србија је у 2026. години на 104. месту, од укупно 180 земаља и међу најгоре рангираним европским земљама, подаци су ове организације.
Ко је Мања Грчић?
Пре него што је у фебруару ове године ступила на чело РТС-а, заменивши дугогодишњег директора Драгана Бујошевића, Мања Грчић је више од 20 година радила као новинарка и медијска менаџерка.
У интервјуима је говорила да је радила на Б92, чије је генерална директорка била од 2011. до 2013, затим је била саветница за односе са јавношћу у америчкој Агенцији за међународни развоја (УСАИД) и директорка фирме „Медија систем“ у оквиру телевизије Пинк.
Била је и директорка словеначке телевизије ТВ3 и за корпоративне и регулаторне послове у оквиру Антена групе за Србију и Црну гору.
Са функције директорке Прве телевизије отишла је 2019, а наредне године основала је К1.
Сувласница је фирме Минацорд Медиа са композитором и певачем Жељком Јоксимовићем, под чијим окриљем ради телевизија К1 коју је основала, а била је и директорка новинске агенције Тањуг.
Влада Србије изабрала ју је за чланицу Управног одбора Београдске филхармоније и на тој функцији је била до јануара ове године.
Постала је генерална директорка РТС-а у фебруару 2026.
Удружење новинара Србије је објавило да из дипломе коју је Мања Грчић поднела на конкурс за генералног директора Радио-телевизије Србије (РТС) произилази да она носи 180 ЕСПБ бодова стечених академским образовањем у Великој Британији.
Закон о јавним медијским сервисима предвиђа да кандидат за генералног директора мора имати диплому са 240 ЕСПБ бодова.
Грчић је потом доставила потврду да њена диплома са Универзитета у Лидсу има неопходан број бодова.
Погледајте и овај видео током студентских протеста: Пинокио, кобре и сендвич на протесту испред РТС-а
Знате ли нешто више о теми или желите пријавити грешку у тексту?
деск@индеx.хр или кликом
Атрактивне фотографије и видее плаћамо.
Желите радити на Индеxу?
Вијести ХРТ-а пратите на својим паметним телефонима и таблетима путем апликација за иОС и Андроид.
Пратите нас и на друштвеним мрежама Фацебоок, Тwиттер, Инстаграм, ТикТок и YоуТубе!
ВУЧИЋ ОПТУЖИО СТУДЕНТЕ ЗА ДОГОВОР С КРИМИНАЛНИМ КЛАНОВИМА: "Бившег предсједника да хапсите?"
ЦРТА РАЗОТРКИЛА СКАНДАЛ: Зукорлићевој листи нагло скочили гласови у Алексинцу, Мемић позива на хитну истрагу због куповине гласова!
ШТА СЕ ДЕШАВА С ВЛАСНИКОМ АЛТА БАНКЕ?: Огласио се његов бранилац, открио шта слиједи
АНАЛИЗА ТОНИНА ПИЦУЛЕ НАКОН ВУЧИЋЕВОГ ПАДА: "Промјена власти у Београду не значи крај подршке Додику, Србију чека политички хаос!"
УЧЕСТАЛО ДРИЈЕМАЊЕ НИЈЕ БЕЗАЗЛЕНО: Нова студија открила забрињавајућу повезаност с деменцијом
МЕЛАНИЈИНО ПРИМИРЈЕ ДОБИЛО СУМОРАН ПРЕОКРЕТ: Снимци открили шта су Руси радили (ВИДЕО)
ВУЧИЋ ОПТУЖИО СТУДЕНТЕ ЗА ДОГОВОР С КРИМИНАЛНИМ КЛАНОВИМА: "Бившег предсједника да хапсите?"
СТИЖУ ВАЖНЕ ВИЈЕСТИ ИЗ ТОРИНА: Познати први детаљи о повреди Керима Алајбеговића
ТУЖИЛАШТВО СЕ ОГЛАСИЛО ПОВОДОМ АФЕРЕ ОКО ДОДИКОВЕ ВИЛЕ НА ДЕДИЊУ: "Предмет је у раду, статус је..."
ДОНАЛД ТРУМП НА ФЛОРИДИ ОКУПЉА ПРОРУСКЕ СИМПАТИЗЕРЕ: Милорад Додик му главни гост, испливали детаљи лобистичке офанзиве према круговима у Wасхингтону
"У СРЕБРЕНИЦИ СМО ТРЕНИРАЛИ ЗА ВАС...": Какве је поруке Саша Тривић слао грађанима Србије који подржавају нову власт...
„А КОГА ЈЕ ТРЕБАЛО ДА ОКУПЉА – АРАПЕ, МУСЛИМАНЕ?!“: Нови изљев бијеса из Лакташа, Додик потпуно изгубио компас
