
Реченице које преноси бар 6 од 14 медија.
Претходно је Мања Грчић поднела Управном одбору оставку на место генералног директора Радио-телевизије Србије. Пре подношења оставке сменила је Бојану Млађеновић са места главног и одговорног уредника Информативног програма и предложила да на то место дође Боривоје Ускоковић.
"Обавештавам запослене Радио-телевизије Србије и јавност да сам данас поднела оставку на функцију генералне директорке Радио-телевизије Србије. Моја намера је од почетка била да обезбедим стабилност и несметан рад ове важне институције, посебно у тренутку великих друштвених и политичких промена.
Међутим, свесна сам да се у делу јавности мој останак на функцији, макар и привремен, доживљава као препрека променама. Не желим да моја намера да обезбедим уредну примопредају буде разлог за даље неповерење, тензије или поделе.
Зато сам одлучила да оставку поднесем без даљег одлагања, препуштајући надлежним органима да у складу са законом обезбеде континуитет руковођења јавним сервисом. Верујем да РТС мора да остане стабилна, професионална институција, без обзира на то ко је на њеном челу и ко је на власти.
Текст из 16 чланака. Ниједну реченицу не преносе сви, у 40 се разликују.
У званичној биографији наводи да се школовала у Либији, Ираку, Замбији и Шри Ланки.
„Ја сам имала једну животну ситуацију која је била специфична, ја сам одрасла по целом свету, откад сам се родила мој тата је радио у иностранству и ми смо живели у иностранству, у Ираку, Либији, говорим вам пре рата, иначе сам из Сарајева.
И рат нас је дочекао у Сарајеву те 1992. године.
Много неких тешких ситуација се ту десило и чини ми се да ми је то била негде и прекретница да схватиш да можеш кроз свашта да прођеш у животу.
Да мораш да се бориш и ја сам знала кроз живот и кад сам отишла да студирам и живела сама, ја сам од 18. године живела сама у Енглеској.
Градила сам себе онако да не пропуштам ниједну животну шансу, да је препознајем и знала сам да желим да будем успешна.
Да ли сам знала да ћу бити ово данас што јесам – не, али сам знала да ћу да успем.
Зато што ме је живот и моји родитељи, моја мама пре свега, су ме примерима научили да у животу треба да будеш увек победник.“ (Телеграф, 30. 12. 2020. године)
Каже да је „одувек била лидер“.
“Кад се селиш сваке две године у нову државу и у нову школу, имаш два избора.
Један избор је да негде покушаш да се прилагодиш ситуацији и да полако покушаваш да стекнеш пријатеље, да нису наметљив.
Други начин, који сам ја изабрала је – бум.
Ја сам сваки пут долазила у нове школе и освајала.
Зато што ми је то био механизам, у ствари, да се борим са својом несигурношћу и са свим оним што су ми били највећи страхови.
Ја сам била особа која би дошла у школу и после месец дана кандидовала се за председника школе.
Мене нико није знао.
Али ја сам била тај тип…
Ја сам била особа која је изабрала пут да се наметнем и да изађем и да будем примећена.
И то ме некако, чини ми се, довело довде.
Је л’ можеш да замислиш да дођеш у Замбију у школу?
Рецимо, ја сам први средње ишла у Замбији, где сам дошла, у Лусаку, ту смо се доселили и уписали су ме родитељи у интернационалну школу.
То су ситуације за које ниси припремљен и наравно ти дођеш и седнеш на тај први час и шта долази прво – евалуација ситуације.
Ти посматраш и негде правиш план.
И мораш брзо да делујеш, иначе остајеш потпуно непримећен.
Тако да специфичних анегдота сем те да сам се пријавала да будем председник школе…
И постала председник школе, да се разумемо, са веома успешном кампањом, коју сам водила два месеца и тако пробила лед.
То је било на Шри Ланци, кад сам била трећи средње.” (Телеграф, 30. 12. 2020. године)
Истиче да је дипломирала новинарство „на факултету журналистике у Енглеској“.
„Радила је као новинар у ББЦ-ју, на ТВ Б92, била је саветник за односе са јавношћу у америчкој агенцији УСАИД, а на телевизији Пинк директор фирме ‘Медија систем'“, пише у биографији.
Пре „Пинка“ била је у ПР служби Г17 плус.
„Пре тога сам радила за Млађана Динкића, Г17.
И одлазила сам на ‘Пинк’ кад је Млађа гостовао.
И сваки пут кад бих дошла на ‘Пинк’ он је ишао у студио, а ја сам седела са Жељком и Милицом чекајући њега да заврши и причали смо, причали и Жељко у неком тренутку каже – ја бих волео да ти дођеш.
Ја сам тада водила ПР службу Г17, то ми је била функција.
Ја сам била у ПР служби кад су били избори, кад је Г17 ушао у власт и добио, мислим, 13 одсто на изборима, ако се не варам.
КО ЈЕ ИЗАБРАО НОВОГ ДИРЕКТОРА РТС-А?!
Кланшчек тврди да седнице није било и да одлука није донета!
ПРЕДСЕДНИК Управног одбора Радио-телевизије Србије (РТС) Бранислав Кланшчек изјавио је данас да је седница тог тела заказана за петак.
Он наводи да данас није одржана електронска седница тог тела нити је за вршиоца дужности генералног директора изабран досадашњи заменик директора Дејан Јовановић.
- Врло одговорно тврдим да вечерас није било никакве, нити редовне нити електронске седнице Управног одбора, нити је донета таква одлука - рекао је Кланшчек.
На Радио-телевизији Србије дошло је до великих кадровских промена, након што је Бојана Млађеновић разрешена функције главне и одговорне уреднице информативног програма, док је Мања Грчић поднела оставку на место генералне директорке Јавног сервиса.
Информација о смени Млађеновићеве саопштена је гледаоцима током "Дневника 2", чиме је потврђено да више неће руководити информативном редакцијом РТС-а.
Бојана Млађеновић разрешена је дужности главне и одговорне уреднице Информативног програма РТС-а одлуком Мање Грчић, која је истог дана поднела оставку на функцију генералне директорке Јавног сервиса.
Бојана Млађеновић одбила да потврди информацију
Пре него што је вест о њеном разрешењу званично саопштена, новинари портала "Нова" контактирали су Бојану Млађеновић како би проверили информације које су се појавиле током дана.
Она, међутим, није желела да им потврди да одлази са досадашње функције.
- Нисте ви сигурно медиј коме ћу то потврђивати - поручила је Млађеновићева.
Студенти су, осим њеног одласка, тражили и смене Николине Ракић, Горислава Папића и Зорана Станојевића.
У тренутку објављивања првобитних информација није било званичне потврде да ли су остали функционери обухваћени студентским захтевима напустили своје позиције.
Једна од главних замерки упућених Млађеновићевој односила се на начин на који је информативни програм РТС-а извештавао о студентским протестима и блокадама.
Посебне критике изазвало је њено извештавање о демонстрантима, укључујући случај када их је назвала "руљом".
Након тога, средином марта прошле године, уследила је вишедневна блокада зграде РТС-а.
- Међу смењенима су и уредници централног Дневника у 19.30, док је Мања Грчић раније поднела оставку на место генералне директорке РТС-а.
Данас, 29. октобра, према одлуци в. д. главног уредника Информативног програма РТС-а Боривоја Ускоковића, смењен је уредник сајта и водитељ Јутарњег програма Зоран Станојевић.
Зоран је јутрос водио Јутарњи програм на Јавном сервису, након чега је Србију шокирала вест о смени на РТС-у.
Постао је водитељ Јутарњег програма када су крајем маја уследиле велике промене.
На основу његовог понашања и вођења програма готово нико није могао да закључи да му је саопштена смена са функције коју је обављао.
Станојевић је, како су писали на сајту јавног сервиса, помоћник главног и одговорног уредника Информативног програма за нове медије и одговорни уредник портала РТС.
Од доласка Мање Грчић на место генералне директорке РТС-а већ је било озбиљних промена у програмској шеми Телевизије.
Смењено је осам уредника
Према одлуци в.д. главног уредника Информативног прогама РТС-а Боривоја Ускоковића, смењени су са дужности уредници редакција дописништва, региона, емисије "Око", сајта и дијаспоре, као и уредници централног дневника у 19.30.
Мања Грчић отишла са чела РТС-а, чека се одлука о томе ко ће водити јавни сервис
Он је навео да Управни одбор, у складу са законом, мора да реагује након оставке генералне директорке Мање Грчић, али да одлука о именовању вршиоца дужности није донета и да о томе није ни расправљано.
Кланшчек је рекао да ће се чланови Управног одбора састати у петак и размотрити избор новог вршиоца дужности, али је оценио да ће то бити тешко јер кандидат мора да испуњава све услове прописане за генералног директора, уз додатни услов да буде из реда запослених у РТС.
Како је навео, потребно је утврдити колико запослених испуњава те критеријуме, међу којима је и десет година рада на руководећим местима, као и разговарати са потенцијалним кандидатима.
На електронској седници Управног одбора Радио-телевизије Србије (РТС) за вршиоца дужности директора изабран је досадашњи заменик директора Дејан Јовановић, а за главног и одговорног уредника Информативног програма Боривоје Ускоковић, сазнаје ФоНет.
И ја сам онда отишла код Пеђе Марковића да будем у Скупштини Србије његов ПР.
Тако да ја нисам одмах прешла на ‘Пинк’, већ тако сам остварила контакт.” (Телеком Србија, 1. 11. 2024. године)
А 2006. постаје заменица директора „Фокс“ телевизије.
“Ја сам преко пријатеља, који је био Американац дошла на разговор са тадашњим представником ‘Фокса’ у Србији Деном Бејтсом, који је после постао генерални директор.
Ја сам с њим имала четири-пет разговора и моја идеја је била да ја будем директор маркетинга.
У том тренутку имам 26 година, али сам већ на директорској позицији.
Много сам дуго на тим директорским позицијама…
И углавном, два-три разговора, четврти разговор и мени каже Ден Бејтс у једном тренутку – да ли би ти била мој заменик.
И ја кажем – бих.
И ја се договорим с њим после неког времена и ја себи кажем: ‘Мања, шта ти знаш о постављању телевизије из нуле?’.
Ја сам директор Медија система ‘Пинка’ који је суштински као маркетиншка агенција која сервисира све компаније ‘Пинка. ‘Ер Пинк’ се отвара, ми радимо лого, радимо рекламни материјал, радимо рекламу, отвара се фабрика за ЦД-ове…
Значи, ја сам била директорка једне мале маркетинг агенције која је суштински била сервис ‘Пинка’.
(…) И да се вратим на Дена Бејтса, ја сам прихватила и то ми је прва озбиљна функција и не могу да кажем да то није било сулудо са моје стране данас кад гледам.
Али сам некако мислила да ја то могу све.
И ОК, ја сам много учила и ‘Фокс’ је био за мене једна од највећих лекција зато што смо поставили телевизију буквално из нуле.” (Телеком Србија, 1. 11. 2024. године)
Од 2008. је у Словенији била на позицији директорке националне телевизије ТВ3 Словенија, која припада МТГ (Модерн Тимес Гроуп).
Почетком 2011. постала је генерална директорка Радио-телевизије Б92.
„Мањино богато међународно и домаће искуство у телевизијској индустрији, новинарству и менаџменту сигурно ће допринети реализацији амбициозних пословних планова и даљем развоју телевизије Б92 на медијском тржишту Србије’, изјавио је члан Управног одбора Б92, који је до сада обављао ту функцију, Стефанос Пападопулос.“ (НУНС, 1. 2. 2011. године)
На тој функцији била је до 2013, „након чега се прикључује Антена Групи у оквиру које је била на позицији директора корпоративних и регулаторних послова“.
У то време са програма ТВ Б92 скинута је емисија „Утисак недеље“, ауторке Оље Бећковић.
„У уторак (4.новембар) ПГ Мрежа и Ви обавестили сте јавност да сте позвали председника Борда директора ТВ Б92 Верана Матића, извршног директора Стефаноса Пападопулоса и директорку корпоративних и регулаторних послова Антена Групе за југоисточну Европу Мању Грчић да 9. новембра гостују у емисији ‘Утисак недеље’.
Шта су вам одговорили?
Хоће ли доћи? ‘До сада имамо само одговор директорке корпоративних и регулаторних послова Антена Групе за југоисточну Европу Мање Грчић да, наравно, неће доћи.
Истина, тај одговор није стигао нама, али јесте објављен у службеном гласнику Информер, што свакако има већу специфичну тежину.
(…) У том обавезујућем папиру јасно пише да се емисија емитује на основном каналу, а да Б92 има право да је репризира на инфо каналу.
Никаквих неспоразума око цене емисије није било.
Никада као разлог за промену уговора није поменут пад гледаности или неисплативост.
Напротив, нуђена ми је значајно већа цена да пређем на медијски непостојећи инфо канал.
Никада нисам добила одговор како је могуће да приватни власник има интерес да плаћа, а да не зарађује.
Такве пословне одлуке се по мом најдубљем утиску доносе само под политичким притиском.
Сигурна сам да Мања Грчић о томе зна много више од Верана Матића – ко је звао, колико пута, кад и шта је тражио’, казала је Оља Бећковић.“ (ненадзориц.цом, 7. 11. 2014. године)
У јуну 2015. постала је директорка „Антена групе“ за Србију и Црну Гору.
„За пословање и руковођење операцијама ‘Антена групе’ у Србији и Црној Гори убудуће ће бити одговорна Мања Грчић.
У својој новој улози, она ће реализовати стратегију за текуће медијске послове земаљских канала ‘Прва’, ‘Прва Црна Гора’, кабловског канала ‘Прва Плус’, као и дигитални приступ портфолију, укључујући интернет стране „www.прва.рс“ и „www.вице.цом/рс“.
Грчићева ће и даље руководити корпоративним и регулаторним пословима ‘Антена групе’ у југосточној Европи.“ (Ало, 9. 6. 2015. године)
У мају 2019. отишла је са функције директорке Прве телевизије, након што је крајем 2018.
Прву ТВ и ТВ О2 купила компанија „Коперникус“ за 180 милиона евра.
„Компанија ‘Коперникус Цорпоратион лтд’ и Мања Грчић, која је обављала функцију директора Прве телевизије, данас су споразумно постигли договор о престанку пословне сарадње.
Договор је постигнут у професионалном и пријатељском тону, а власник ‘Коперникус Цорпоратион’ Срђан Миловановић, који је од сада и нови генерални директор Прве телевизије, захвалио се Мањи Грчић на досадашњем залагању и доприносу у развоју једне од најјачих медијских кућа у земљи и региону.
Мања Грчић, која је од јуна 2015. године руководила операцијама Прве ТВ, О2ТВ и кабловским каналима у Србији и Првој телевизији у Црној Гори, такође се захвалила целом тиму на дугогодишњој сарадњи.“ (Недељник, 14. 5. 2019. године)
Почетком 2020. оснива телевизију К1.
„Мој пријатељ Жељко Јоксимовић ме је позвао да заједно са њим направим три нове телевизије (К1, ТВ Доктор и Казбука).
За мене је то био изазов зато што сам први пут добила шансу да градим нешто што је делом и моје.
Самим тим сам се ослонила на све што знам и покушала да извучем све телевизијске лекције које сам научила у последњих 18 година колико сам у телевизијском послу.
Хтели смо да понудимо тржишту нешто другачије.
Првенствено квалитет – и у смислу садржаја и продукције, а ту мислим на звук, светло, стручност људи који то раде, начин снимања…
Када смо куповали и правили програм трудили смо се да он буде премијеран и да има садржај на који не остајете равнодушни.
У нашем бизнису све је у емоцији, ако дођеш до гледалаца и погодиш их, насмејеш или растужиш – победио си.
То је главна смерница којом се водимо када стварамо наше три телевизије.
(…) Оно што је наш мотив, када су све три телевизије у питању, јесте квалитет. ‘Минацорд медиа’, као компанија која стоји иза ове три телевизије, себи је задала задатак да производи и емитује најквалитетнији садржај у продукционом смислу, али и да понуди садржај који сваки члан породице може да види као занимљив и нов.“ (wаннабемагазине.цом)
Крајем 2020. постала је и водитељка јутарњег програма телевизије К1.
„Од 2001, мој први посао на ТВ Б92, и тад сам једини пут и била испред камера, у виду репортера у информативној редакцији.
И онда некако се десио тај мој прелазак са друге стране и ту сам и остала до пре месец дана.
То је нешто што сам ја одувек желела.
И зато сам и завршила новинарство.
И још са 12, 13 година моја жеља је била да будем испред камере.
Знам да сам као дете у својој соби извлачила радни сто и онда сам седела позади и правила неке вести и читала их.
Тако да је за мене ово неко остварење сна.“ (Телеграф, 30. 12. 2020. године)
Каже да је основне лекције о новинарству научила на Би-Би-Сију.
“Кад сам била клинка све ми је изгледало као нека бајка велика и била сам Алиса у земљи чуда, али исто тако сам, рецимо, кад сам први пут дошла у ББЦ, дали су ми да прочитам ББЦ гуиделинес.
И то свако ко почне да ради на ББЦ, у том новинарском делу, мора да прочита.
И онда то видиш, на пример, да у тим гуиделинесима, забрањено је да се интервјуишу терористи из Ирске.
Хоћу да кажем, ја сам већ тад схватила да те илузије које сам имала о новинарству и о објективности и о томе да ти можеш да причаш шта год хоћеш на тим, нарочито професионалним, телевизијама као што су ББЦ и ЦНН, да то у ствари није тако и да свака уређивачка политика захтева неко обликовање и неке смернице које ће да ти буду представљене или као ББЦ гуиделинес или у неким мање важним кућама ће ти бити то само речено.
Тако да то ми је био први сусрет са реалношћу кад је у питању уређивање.
Данас мислим да знам много о телевизији, о начину вођења телевизије, о уређивању телевизије, али исто тако се та телевизија мењала кроз двадесет и нешто година колико сам ја у том послу и мислим да је данас много мање стида него што је било тада.
(…) Мислим да нам је Запад донео да се мање осећамо лоше ако своју уређивачку политику усмеравамо у једном правцу.
Ја мислим да је то нешто што је тамо савим ОК, а овде смо ми данас у ситуацији да вам неко то нон-стоп спочитава.
Шта значи објективно новинарство, шта значи независна телевзија?
Оног тренутка када ти мораш да изабереш – ово су вести дана и да изабереш три вести, ти већ ниси објективан, јер неко је субјективно проценио шта је вест дана.
Хоћу да кажем да тај процес стварања вести је од почетка субјективан, јер га ми радимо као људи и ми сви иамо своја мишљења.
И зато постоје људи који раде у медијима, нисмо роботи па ће сад вештачка интелигенција да нам да шта су вести дана.
Можда би то било објективно, не знам.“ (Телеком Србија, 1. 11. 2024. године)
Сувласница је, са Жељком Јоксимовићем, фирме „Минацорд Медиа“.
Директорка је и фирме „Тачно д. о. о“, која је власник новинске агенције Тањуг.
„Грчић и Јоксимовић су и власници фирме ‘Минацорд Медиа’ којој је пре четири године Тањуг, уз одобрење Владе Србије, дат у ‘закуп’ на 10 година, за 628.000 евра.
Прецизније, дат је фирми ‘Тачно’ у власништву прорежимске РТВ Панчево Радоице Милосављевића (60 одсто власништва) и фирме ‘Минацорд Медиа’ (40 одсто власништва).
Јоксимовић је са партнерком Мањом Грчић купио право на агенцију Тањуг и то уз помоћ кредита за који је гарантовао Телеком уговором који су потписали.
Наиме, фирма ‘Минацорд Медиа’ је на основу пословног ангажмана са Телекомом добила на зајам 2,4 милиона евра од једне пословне банке.
Тако су најпре добили 1,5 милион евра вредан кредит у новембру 2019, а неколико месеци касније, у марту 2020. још 900 хиљада евра, показују званични уговори о залози до којих је дошло Раскрикавање.
Као гаранцију да ће отплатити ове кредите, фирма ‘Минацорд медиа’ је заложила три уговора која има са државним Телекомом о дистрибуцији ТВ програма.“ (Данас, 18. 9. 2024. године)
Са Јованом Јоксимовић је 2019. основала маркетиншку агенцију „МАЈО публиц“.
„Маркетиншка агенција ‘Мајо публиц’, у власништву Јоване Јоксимовић и Мање Грчић, добила је два посла од ‘Србија воза’ у периоду од две недеље.
Ови послови, који се односе на пласирање информација и креирање садржаја на друштвеним мрежама, вредни су више од 60.000 евра. ‘Србија воз’, акционарско друштво у којем све акције држи држава, доделило је два уговора фирми ‘Мајо публиц’, чије су власнице Јована Јоксимовић и Мања Грчић, вредне 7.171.200 динара, односно око 61.300 евра, са ПДВ-ом.
Како се наводи у одлукама објављеним на Порталу јавних набавки, у питању су послови пласирања и дистрибуције информација за јавност/ПР стратегија, као и одржавања друштвених мрежа и израде садржаја.“ (Нова.рс, 17. 9. 2024. године)
Влада Србије изабрала ју је за чланицу Управног одбора Београдске филхармоније.
На тој функцији била је до јануара 2026.
У јануару 2026. пријавила се на конкурс за генералног директора Радио-телевизије Србије.
„На јавној седници Управног одбора Радио-телевизије Србије отворене су коверте са пријавама на конкурс за именовање генералног директора РТС-а.
Пристигло је 10 пријава, а закључено је да пет кандидата имају потпуне пријаве, објавио је РТС.
Међу пет кандидата чије пријаве ће бити узете у разматрање је и новинарка Мања Грчић, тренутно генерална директорка новинске агенције Тањуг и сувласница телевизије К1.“ (Н1, 22. 1. 2026. године)
Управни одбор РТС донео је те одлуке након оставке досадашње генералне директорке Мање Грчић, која је на ту функцију именована у фебруару ове године на мандат од пет година.
Радио-телевизија Србије (РТС), национални Јавни сервис који плаћају сви грађани Србије, у 48 сати претрпела је значајне промене, што је последица политичких промена у земљи.
Смењени уредници информативног програма РТС, потврђено је за Н1.
Како је објављено на сајту РТС-а, смењени су уредници дописништва Весна Шиљеговић, региона Николина Ракић, "Ока" Горислав Папић, сајта Зоран Станојевић и дијаспоре Сузана Гвозденовић.
Оставку је поднео и генерални директор Радио-телевизије Војводине (РТВ) Горан Караџић, следећи раније потезе Ненада Ћаћића, досадашњег главног и одговорног уредника и вршитељке дужности директорке Првог програма радија РТВ-а Верице Батић, објављено је на сајту ове медијске куће.
Промене у РТС-у директна су последица победе Студентске листе на парламентарним изборима и краја дугогодишње владавине Александра Вучића и Српске напредне странке.
А онда је стигла ‘прва мера извињења’, како је рекао водитељ – прочитана је изјава новог уредништва Информативног програма.
“Ово су први кораци ка, надамо се, оздрављењу РТС-а.
“Предстоји нам рад на програмским садржајима, а све у јавном интересу.
Желимо да вратимо ваше поверење”, поручио је водитељ, после читања вести о сменама.
Студенти у блокади су поручили да не прихватају извињење, “само оставке”.
Током антивладиних протеста изазваних падом надстрешнице Железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024. године, када је погинуло 16 људи, а једна жена тешко повређена, демонстранти су организовали неколико скупова испред РТС-а у центру Београда, а током априла 2025. две недеље су блокирали зграде Јавног сервиса.
Студенти и опозициони демонстранти били су незадовољни извештавањем РТС-а како о њиховим протестима, тако и уопште о политичким и друштвеним превирањима у земљи, сматрајући да су на страни власти.
Блокада је прекинута када је расписан конкурс скупштинског Одбора за културу и информисање за избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).
Погледајте видео: ‘Доста је лажи’ – студентска блокада РТС-а (април 2025.)
Ко је све смењен у РТС-у?
Вршилац дужности главног уредника Информативног прогама Боривоје Ускоковић сменио је са дужности уреднике редакција: Дописништва Весну Шиљеговић, Региона Николину Ракић, емисије ,Ока’ Горислава Папића, сајта Зорана Станојевића и Дијаспоре Сузану Гвозденовић.
Такође су смењени и уредници централног Дневника у 19 и 30: Милица Недић, Душан Убовић и Ружа Јеремић Турудић.
Промене у руководству Јавног сервиса нису се завршиле разрешењем главне уреднице информативног програма.
Удружење новинара Србије (УНС) саопштило је у априлу 2026. да уверење о положеним испитима које је Грчић доставила Агенцији за квалификације (АЗК), подносећи захтев за признавање стране високошколске исправе, указује да њена диплома нема 240 ЕСПБ поена неопходних за функцију генералне директорке Радио-телевизије Србије, него еквивалент 180 поена.
Претходно је Мања Грчић поднела Управном одбору оставку на место генералног директора Радио-телевизије Србије.
Пре подношења оставке сменила је Бојану Млађеновић са места главног и одговорног уредника Информативног програма и предложила да на то место дође Боривоје Ускоковић.
Мања Грчић поднела је Управном одбору оставку на место генералног директора Радио-телевизије Србије.
Грчић је именована за генералну директорку 11. фебруара ове године.
Део запослених побунио се због тог предлога.
Грчић је у оставци навела да је одлуку донела након пажљивог разматрања околности у којима јавни сервис тренутно функционише.
Пре подношења оставке сменила је Бојану Млађеновић са места главног и одговорног уредника Информативног програма и предложила да на то место дође Боривоје Ускоковић.
"Одлуку сам донела након пажљивог разматрања околности у којима јавни сервис тренутно функционише, сматрајући да је у интересу институције да се омогући наставак њеног рада", навела је Мања Грчић у образложењу оставке.
Додала је да очекује да Управни одбор без одлагања предузме све потребне радње ради обезбеђивања континуитета руковођења и законите примопредаје дужности.
"Спремна сам да, у складу са законом, пружим сву потребну сарадњу како би примопредаја било спроведена уредно и без последица по рад Радио-телевизије Србије", навела је Мања Грчић.
Оставка је датирана у Београду, 28. октобра 2026. године.
Више од 70 запослених за новог директора предложило је Јована Мемедовића, Милицу Јањић за директорку маркетинга.
Како још сазнајемо, електронска седница Управног одбора РТС-а би требало да се одржи у сваком тренутку.
Подсетимо, оставка Мање Грчић уследила је након што су њену и оставку других чланова руководства и уредника информативног програма затражили кандидати Студентске листе и део запослених на РТС-у.
Пре подношења оставке сменила је Бојану Млађеновић са места главног и одговорног уредника Информативног програма и предложила да на то место дође Боривоје Ускоковић.
Након њене одлуке одржан је састанак представника синдиката, генералне секретарке и чланова Управног одбора РТС-а, на којем је разматрано питање даљег руковођења Јавним сервисом.
Одлучено је да дужност вршиоца дужности генералног директора преузме Дејан Јовановић.
Мања Грчић објаснила разлоге одласка
Грчићева се након подношења оставке обратила запосленима и јавности званичним саопштењем, у којем је образложила своју одлуку.
Преносимо саопштење досадашње директорке Мање Грчић у целости:
Према Хашкој конвенцији о укидању потребе легализације страних јавних исправа, јавне исправе издате у иностранству морају бити оверене (апостилом), којим се потврђује веродостојност потписа, својство потписника и истинитост печата на документу’, наводе у УНС-у.
Диплому са апостилом АЗК је, уз захтев за исправку поднеска, 26. маја доставила УНС-у, али се, због лошег квалитета, на скенираној дипломи не види када је апостил издат.
На питање када им је Грчић доставила апостил, које је УНС поставио у захтеву за приступ информацијама од јавног значаја поднетом 12. маја, Агенција за квалификације није одговорила.“ (Бета, 4. 6. 2026. године)
У октобру 2026, три дана после изборне победе „Студентске листе“, поднела је оставку на функцију генералне директорке РТС-а.
"Обавештавам запослене Радио-телевизије Србије и јавност да сам данас поднела оставку на функцију генералне директорке Радио-телевизије Србије.
Моја намера је од почетка била да обезбедим стабилност и несметан рад ове важне институције, посебно у тренутку великих друштвених и политичких промена.
Управо због тога сам последња четири дана провела у РТС-у, настојећи да обезбедим континуитет рада и припремим одговорну и уредну примопредају дужности, укључујући све послове, обавезе и одговорности које ова функција подразумева.
После оставке Мање Грчић, објављено је да ће директор бити Дејан Јовановић, њен досадашњи заменик, који има статус вршиоца дужности.
Уместо Бојане Млађеновић, за вршиоца дужности Информативног програма именован је Боривоје Ускоковић, дугогодишњи уредника Дневника.
Промене у РТС-у директна су последица победе Студентске листе на парламентарним изборима и краја дугогодишње владавине Александра Вучића и Српске напредне странке.
У централној информативној емисији РТС-а први пут је 28. октобра гостовао неко од представника Студентске листе, затраживши од Јавног сервиса да убудуће заиста буде у служби грађана.
Током антивладиних протеста изазваних падом надстрешнице Железничке станице у Новом Саду 1. новембра 2024. године, када је погинуло 16 људи, а једна жена тешко повређена, демонстранти су организовали неколико скупова испред РТС-а у центру Београда, а током априла 2025. две недеље су блокирали зграде Јавног сервиса.
Међутим, свесна сам да се у делу јавности мој останак на функцији, макар и привремен, доживљава као препрека променама.
Не желим да моја намера да обезбедим уредну примопредају буде разлог за даље неповерење, тензије или поделе.
Зато сам одлучила да оставку поднесем без даљег одлагања, препуштајући надлежним органима да у складу са законом обезбеде континуитет руковођења јавним сервисом.
Верујем да РТС мора да остане стабилна, професионална институција, без обзира на то ко је на њеном челу и ко је на власти.
Захваљујем запосленима РТС-а на сарадњи и професионалности.
Њена оставка била је захтев синдиката радника РТС-а, неформалних организација запослених у РТС-у и Студентске листе.
Грчић је поднела оставку дан пошто је Студентска листа тражила „деблокаду, департизацију и ослобађање РТС-а од политичких утицаја“.
Према писању медија, Грчић је наводно у разговору са представницима два репрезентативна синдиката запослених претходно рекла да неће поднети оставку.
Вест о оставци генералне директорке објављена је у петом минуту Дневника, а наредних десет минута гледаоци су могли да чују Немању Каровића, кандидата за посланика Студентске листе и доцента на Учитељском факултету.
Како је изгледало прво гостовање представника Студентске листе у Дневнику?
У централној информативној емисији РТС-а први пут је 28. октобра гостовао неко од представника Студентске листе, затраживши од Јавног сервиса да убудуће заиста буде у служби грађана.
Каровић је критиковао однос према студентском покрету и извештавање о њима на РТС-у у протекле готово две године.
Подсетио је на погрдне називе којима су новинари на РТС-у називани студенти током две године.
Наводећи више примера „флагрантних неистина“ изречених у програму јавних сервиса, додао је да је упоредо РТС „показивао сервилан однос према СНС режиму, који није био сараднички, него саучеснички“.
Последица је била, рекао је Каровић, „кривљење реалне слике ствари и континуирано и систематично обмањивање гледалаца, супротно од онога што је улога и законска обавеза РТС-а“.
Указао је да је дневник претходног дана „12 минута посветио студентском покрету, колико није добио за претходних 45 дана“.
„Студентски покрет не жели да наметне руководство, контролу и доминацију над РТС-ом, већ да се врати у оквире закона, да поступа по процедурама и да ради у корист грађана, невезано за то ко је на власти.
„Рачунамо на људе којих има у РТС-у, који су професионални и поштени који ће омогућити да се врати у законске оквире“, закључио је Каровић.
Тврди да постоје озбиљне индиције да је одлазећа власт покушала да из Поштанске штедионице изнесе око милијарду динара и да је то спречено.
„То је могло да угрози финансијски систем и ликвидност банке и доведе до поремећаја у редовној исплати плата и пензија“, рекао је.
Из Поштанске штедионице демантовали су његове тврдње.
Каровић је поменуо и медије у власништву Телекома, које та компанија, како тврди, покушава да угаси због „истраживачког рада“ те да СЛ захтева оставку директора.
ББЦ није могао да потврди ни једну од две изнете тврдње.
Погледајте видео: ‘Доста је лажи’ – студентска блокада РТС-а (април 2025.)
Извињење запослених у Радио-телевизији Војводине
Оставка Мање Грчић је уследила након што је, већ првог дана после парламентарних избора, директор покрајинског јавног сервиса, Радио-телевизије Војводине (РТВ), поднео оставку, а Дневник у 17 сати почео је извињењем гледаоцима због „једностраног извештавања“.
Исте вечери група демонстраната ушла је у провладину приватну телевизију Информер, да би се потом окупили испред зграде прииватне телевизије Пинка.
Студенти су у априлу 2025. две недеље блокирали јавни сервис Србије у Таковској улици и на Кошутњаку.
Повод је било незадовољство, како су рекли, извештавањем РТС-а о тада вишемесечним студентским демонстрацијама.
Блокада је прекинута када је расписан конкурс скупштинског Одбора за културу и информисање за избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).
Србија се стрмоглавила на листи слободе медија за чак 44 места од 2013. године и спада у групу земаља где је „тешка ситуација“, наводе Репортери без граница.
Према Индексу слободе медија, Србија је у 2026. години на 104. месту, од укупно 180 земаља и међу најгоре рангираним европским земљама је, подаци су ове организације.
Ко је Мања Грчић?
Иако се већ спекулише о томе ко ће водити јавни сервис, председник Управног одбора Радио-телевизије Србије (РТС) Бранислав Кланшчек изјавио је да је седница тог тела заказана за петак.
Он наводи да данас није одржана електронска седница тог тела нити је за вршиоца дужности генералног директора изабран досадашњи заменик директора Дејан Јовановић као што је раније објављено у појединим медијима.
Како је навео, потребно је утврдити колико запослених испуњава те критеријуме, међу којима је и десет година рада на руководећим местима, као и разговарати са потенцијалним кандидатима.
За генералну директорку је именована у фебруару 2026.
Мања Грчић именована је за генералну директорку Радио-телевизије Србије 11. фебруара 2026.
Пре него што је у фебруару ове године ступила на чело РТС-а, заменивши дугогодишњег директора Драгана Бујошевића, Мања Грчић је више од 20 година радила као новинарка и медијска менаџерка.
У интервјуима је говорила да је радила на Б92, чије је генерална директорка била од 2011. до 2013, затим је била саветница за односе са јавношћу у америчкој Агенцији за међународни развоја (УСАИД) и директорка фирме „Медија систем“ у оквиру телевизије Пинк.
Била је и директорка словеначке телевизије ТВ3 и за корпоративне и регулаторне послове у оквиру Антена групе за Србију и Црну гору.
Са функције директорке Прве телевизије отишла је 2019, а наредне године основала је К1.
Сувласница је фирме Минацорд Медиа са композитором и певачем Жељком Јоксимовићем, под чијим окриљем ради телевизија К1 коју је основала, а била је и директорка новинске агенције Тањуг.
Влада Србије изабрала ју је за чланицу Управног одбора Београдске филхармоније и на тој функцији је била до јануара ове године.
Постала је генерална директорка РТС-а у фебруару 2026.
Удружење новинара Србије је објавило да из дипломе коју је Мања Грчић поднела на конкурс за генералног директора Радио-телевизије Србије (РТС) произилази да она носи 180 ЕСПБ бодова стечених академским образовањем у Великој Британији.
Рођена је у Сарајеву 1979. године.
Радила је као новинарка у Би-Би-Сију и на ТВ Б92.
Обављала је и функције саветнице за односе са јавношћу у међународним организацијама, а на телевизији Пинк директорке фирме "Медија систем".
Од 2006. постаје заменица директора Фокс телевизије, а 2008. у Словенији преузима позицију директорке националне телевизије ТВ3 Словенија.
Обављала је и дужности генералне директорке телевизије Б92, као и извршне директорке и сувласнице телевизије К1 у оквиру "Минацорд Медиа система".
На руководећим позицијама била је и у медијској групацији "Антенна Гроуп" као и у новинској агенцији Тањуг.
Ваше мишљење нам је важно - оставите коментар, није потребна регистрација!
Које је ваше мишљење о овој теми?
Придружите се дискусији или прочитајте коментаре
Кликни на звездицу у горњем десном углу и запрати Новости на Гоогле Неwс платформи
АЛЕКСАНДАР Вучић, носилац листе "Александар Вучић - Уједињена Србија", рекао је вечерас у емисији "Хит Твит" на ТВ Пинк,
Мушка одбојкашка репрезентација Србије победила је Холандију у трећем колу групне фазе Европског првенства после преокрета епских размера 3:2 (20:25, 23:25, 30:28, 25:15, 17:15).
Изјава након меча капитена Србије Николе Јововића никога није оставила равнодушним.
Голден Стејт Вориорисли везали су и трећу победу у НБА лиги победивши Лос Анђелес Лејкерсе са 112:95.
Сазнајте све о дешавањима у бизнису, будите у току са лифестyле темама.
ПРИЈАВИТЕ СЕ НА НАШ НЕWСЛЕТТЕР.
Видео: Хапшење у Пударцима, нашли му 21 килограм
Телеграф.рс задржава сва права над садржајем.
За преузимање садржаја погледајте упутства на страници Услови коришћења.
Свет познатих надохват руке.
Све горуће теме, актуелна дешавања и најсочнији трачеви на једном месту.
Придружи се Вибер заједници ЖИВОТ ПОЗНАТИХ и буди у току сваког дана!
Закон о јавним медијским сервисима предвиђа да кандидат за генералног директора мора имати диплому са 240 ЕСПБ бодова.
Грчић је потом доставила потврду да њена диплома са Универзитета у Лидсу има неопходан број бодова.
Погледајте и овај видео током студентских протеста: Пинокио, кобре и сендвич на протесту испред РТС-а
ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу, Вајберу.
Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]
Дејан Јовановић преузима руковођење РТС-ом
Након оставке Мање Грчић, за вршиоца дужности генералног директора одређен је Дејан Јовановић, док је место главне и одговорне уреднице информативног програма остало упражњено након разрешења Бојане Млађеновић.
Тако су у истом дану потврђене две значајне промене у руководству Јавног сервиса, које су уследиле након студентских захтева за смене одговорних на РТС-у.